Za mnoge od nas hleb predstavlja sastavni deo svakog obroka. Srbi su naročito poznati po ručku uz dosta hleba. Ali da li je hleb koji biramo dovoljno kvalitetan?
Potrošnja hleba u prethodnom periodu je u opadanju, a postoje razni razlozi za to uključujući sve veći izbor alternativnih doručaka i ručkova, kao i različiti trendovi koji podrazumevaju izbegavanje žitarica, zbog ugljenih hidrata. Većina stanovništva unosi nedovoljno kvalitetnih celih zrna putem hleba, a 90% ne zna koliko integralnih žitarica treba da jede dnevno.
Zašto bi trebalo da jedemo integralne žitarice?
Postoji jasna veza između unosa integralnih žitarica i hrane bogate vlaknima i smanjenog rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i karcinoma debelog creva. Žitarice od celog zrna sadrže sastojke i dijetalna vlakna koja blagotvorno deluju na rad creva, regulaciju šećera u krvi i nivo holesterola. Ovo bi trebalo da bude dovoljno dobar razlog za odabir kvalitetnijih sorti hleba i žitarica u kuvanju.
Jedite cela zrna svakog dana
Izaberite proizvode od žitarica sa visokim sadržajem vlakana i malim sadržajem masti, šećera i soli. Proizvodi od krupnog zrna treba zajedno da obezbede 70-90g ukupnog brašna ili celih zrna dnevno.
Neki od primera za dobijanje dnevne doze integralnih žitarica i vlakana:
- Četiri kriške hleba od zelog zrna žitarica
- Jedna pločica od integralnih žitarica i dve kriške integralnog hleba
- Jedna pločica od ovsenog brašna i jedna porcija integralne testenine ili integralnog pirinča
- Jedna porcija ovsene kaše
Zašto 70-90g?
Studije pokazuju da ovaj unos ukupnog brašna i integralnih žitarica svaki dan utiče na:
38% smanjenje rizika od srčanih bolesti
30% smanjenje rizika od moždanog udara
23% smanjenje rizika od raka
29% smanjenje rizika od prevremene smrti
38% smanjenje rizika respiratornih bolesti i dijabetesa
Unosom integralnih žitarica dobijate puno vlakana i važnih vitamina i minerala. Takođe proizvodi od celog zrna daju dug osećaj sitosti.
Alergija na gluten
Neki ljudi imaju alergiju na gluten i zato moraju da nađu alternative celom zrnu. Gluten se nalazi u žitaricama kao što su pšenica, ječam i raž. Ovas ne sadrži gluten, ali pošto se ovas često uzgaja odmah pored pšenice, i gotovo uvek industrijski prerađuje u istim postrojenjima kao pšenica, postoji mogućnost da sadrži određenu količinu, pa je preporučljivo izbegavati ga. Najčešće namirnice koje mogu da jedu alergični ljudi su: kukuruz, pirinač, heljda, proso, brašno od semena bundeve, cija semenke, lan kao i tef (žitarica poreklom iz Etiopije). Alergični ljudi na gluten moraju da pronađu drugi način da dobiju dovoljno hranljivih sastojaka kao što su gvožđe, vitamin D i kalcijum.
