Mnogi od nas primećuju da je većina stvari poskupela. Ako su lične finansije niže, menjamo i kupovne obrasce, pa se tako smanjuje i poseta restoranima. U restoranima se menjaju jelovnici i razvijaju jela koja zahtevaju novi način nabavke namirnica kako bi se pružila dobra hrana i iskustvo koje gosti traže, ali i kako bi se nastavilo zarađivati i smanjiti bacanje hrane. U isto vreme, i kuhinjsko osoblje i gosti imaju više fokusa na to odakle namirnice dolaze i preferiraju hranu od proizvodjača domaćih gazdinstava. Takođe je fokus i na korišćenju celog proizvoda.
Manje porcije
Vrlo čest način promene koncepta je ponekad ista cena a manja porcija u restoranima. Takodje cena u jelovniku može biti samo za glavno jelo, ali onda morate platiti za prilog. U prehrbenim prodavnicama je nekoliko artikala, već pojeftinilo za istu cenu kao i pre samo u manjem pakovanju.
Jednostavniji izbori se nastavljaju
U restoranima je i dalje sve manje osoblja s iskustvom, što je posledica takozvanog brzog menadžmenta. To takođe zahteva pojednostaviti jelovnike, kao naprimer to da se deo pripreme može obaviti unapred prilikom porudžbine pa nam tako stiže već očišćeno povrće ili neki polugotov zamrznuti proizvod. Mnoga mesta primaju porudžbine i naplaćuju putem aplikacija i QR kodova postavljenih na stolove. Ponegde sami poručujete i idete po hranu, a sledeći trend je definitivno roboti konobari. Sta mislite o ovom trendu?
Za poneti
Nastavljamo s hranom za poneti. Ovo je takođe dobra vest za restorane koji to nude, jer mogu prodati više nego što imaju mesta u restoranu uz veliki promet na kraju dana.
Tradicionalna jela
Mnogi ljudi stavljaju tradicionalna jela visoko na popis kada je odabir restorana u pitanju. Tražimo hranu koja daje lepe uspomene i „ima ukus kao kod kuće“. Istovremeno, jela moraju pružiti nova iskustva ukusa, kako za nove generacije gurmana tako i za mlade kuvare.
Prerađena hrana postaje sve upitnija
Potrošači teško znaju koja je hrana najzdraviji izbor. U prodavnicama i marketima imamo razne robne marke hrane, ali hrana nije označena vrstom obrade. U isto vreme, može biti teško protumačiti spisak sastojaka, pogotovu kod vegetarijanskih opcija. Biće veći fokus na kvalitetnijim namirnicama kao i na dobrobiti životinja. To se takođe može odraziti na izbor hrane tokom poseta restoranu jer se sve više ljudi opredeljuje za zdravije obroke.
Biramo jeftinije marke…
U današnje skupo vreme u radnjama tražimo jeftinije proizvode, a izbor su sve češće domaće robne marke. Poželjno je da to bude povrće iz Srbije, ali neke namirnice nam stižu kao jeftinija opcija ako je iz inostranstva. Stoga nije najvažnije da sve bude domaća hrana, nego najodrživija hrana iz zemlje u kojoj je proizvedena i na temelju toga koji je proizvod. Kafa je glavni uvozni proizvod, ali mi ipak pijemo kafu. Stoga ćemo odabrati ono što je i najbolje i najodrživije kao uvozni proizvod. Školjke i morski plodovi moraju biti pravilno označeni radi održivosti, a govedina mora biti od krave koja je celo leto pasla na zelenim livadama.
Objekti za uzgoj na kopnu
Predviđa se da će riba koja živi u bazenima na kopnu doživeti porast budući da je riba u moru znatno kvalitetnija nego riba iz uzgoja. Takođe možemo spomenuti gljive i začinsko bilje koje se proizvodi u tunelima i industrijskim skladištima, što može opskrbiti i restorane i radnje dobrim proizvodima izvan normalne sezone.
Hrana bazirana na sezonskim proizvodima
U cilju očuvanja okoline sve je veća želja za konzumiranjem više sezonske hrane. Osim što su jeftinije i svežije, sezonske namirnice su sve češće u jelu a umesto mesa i ribe koristite se sastojci biljnog porekla poput gljiva, graška i povrća. Restorani sve češće koriste ovaj način razmišljanja.
Što ćemo poneti sa sobom iz 2023.?
Hrana biljnog porekla, ali sada više organskog porekla umesto uvoznih namirnica u čiji kvalitet nismo najsigurniji. Prema mnogim svetskim istraživanjima broj biljnih recepata na jelovnicima je sada 15 puta veći nego prije 5 godina. Hrana sa manje sastojaka se nastavlja, uz fokus na smanjenje bacanja hrane.
